Graphic by mojamacka.net
Evo šta se dešava kada svom ljubimcu date psihoaktivnu supstancu.
Jedan od čudnijih aspekata modernog odnosa između ljudi i kućnih ljubimaca je da vlasnici mačaka rekreativno doziraju svoje ljubimce psihoaktivnom supstancom. Naravno, govorimo o ketnipu (catnip) ili, na srpskom, mačjoj metvici.
Ketnip je prilično bizarna pojava iz nekoliko razloga. To je jedina rekreativna droga koju već uobičajeno dajemo kućnim ljubimcima, i iako ih u suštini izbacuje iz takta — valjaju se po podu, ispuštaju čudne zvukove, i zabijaju lice u mesto posuto ketnipom — a nema gotovo nikakav efekat na nas.
Ako ste se ikada pitali kako ketnip utiče na mačke, ovaj članak je za vas.
Ketnip ili mačja metvica je biljka
U ovom slučaju, ta biljka se zove Nepeta cataria, i žbun je iz porodice metvica. Poreklom je iz Evrope i Azije, i divlje raste širom Amerike, pored puteva i autoputeva. Biljka proizvodi hemikaliju zvanu nepetalakton u obliku mikroskopski vidljivih mehurića koji prekrivaju njene listove, stabljike i semenke. Kada se ovi krhki mehurići rasprsnu, oslobađaju nepetalakton u vazduh.
Kako ketnip deluje na mačke?
Mačke se, rečeno savremenim žargonom, „naduvaju“ od mačje metvice inhaliranjem nepetalaktona — bilo iz žive biljke, osušenog biljnog materijala ili uljanog ekstrakta. Hemikalija se vezuje za receptore unutar nosa mačke, što stimuliše senzorne neurone koji vode do mozga. Čini se da ovo menja aktivnost u nekoliko oblasti mozga, uključujući olfaktorni bulb, amigdalu i hipotalamus. Ova poslednja oblast, između ostalog, učestvuje u regulisanju emocija životinje.
Naučnici su ranije pretpostavljali da hemikalija takođe izaziva reakciju u delu organizma koji se naziva vomeronazalni organ — dodatni olfaktorni organ koji se nalazi duboko u nosu mnogih sisara (ali ne i kod ljudi) i učestvuje u detekciji feromona — ali eksperimenti su isključili ovu mogućnost. Međutim, pretpostavlja se da nepetalakton može imitirati delovanje feromona kada se vezuje za nazalne receptore.
Bez obzira na osnovni razlog, nepetalakton izaziva intenzivnu, intoksikovanu reakciju kod većine mačaka.
Ako stavite mačju metvicu ili ketnip na grebalicu, mačka će doći i onjušiti je, a zatim će početi da trlja lice, pa obraze, i na kraju će početi da se valja na njoj.
Izgleda da mačke osećaju euforiju dok sve to rade, a zatim, nakon toga, smirenost. Kada reakcija na ketnip završi, mačke samo mirno sede, kao da su blago opijene. Otprilike 30 minuta nakon toga sede u stanju omamljenosti, ostajući imune na dalje efekte ketnipa ili mačje metvice.
Nepetalakton nije jedina hemikalija koja izaziva ovakvu reakciju kod mačaka. Postoje i druge hemikalije a to uključuje aktinidin i iridomirmecin, koji se prirodno nalaze u različitim biljkama.
Jedna zanimljiva stvar u vezi sa ovom reakcijom je da iako izgleda kao frenetično, nekontrolisano ponašanje koje ljudi mogu doživeti nakon uzimanja teških droga, ipak je prilično drugačije.
Mačja metvica ili ketnip proizvodi veoma određenu, ponovljivu reakciju. Mačka će gotovo uvek raditi isto svaki put kada je pomiriše. Mačka ne trlja lice i ne valja se u mačjoj metvici ili ketnipu da bi dobila još veću količinu, već jednostavno zato što ih udisanje ketnipa tera da to rade.
Druga razlika između mačje metvice ili ketnipa i droga koje koriste ljudi je da sve mačke nisu podložne delovanju hemikalije koju ketnip otpušta. Procjenjuje se da je oko 70 do 80 procenata pogođeno, i da se osobina prenosi genetski. Ili reaguju ili ne, nema između. Mnoge divlje mačke, kao što su lavovi i tigrovi, takođe su podložne delovanju ketnipa.
Za mačke koje su podložne, ne čini se da postoje negativni zdravstveni efekti, i ne razvijaju toleranciju tokom vremena.
Ljudi su takođe koristili mačju metvicu
Mačja metvica ili ketnip nema isti uticaj na nas jer su naši olfaktorni sistemi i mozgovi drugačije strukture. Ali može imati neke suptilnije efekte, i ljudi je, zapravo, koriste već dugo vremena.
Još u 1600-im godinama, Evropljani su koristili biljku kao blagi sedativ, praveći čaj od njenih listova, praveći sok od njih, pa čak i pušeći ili žvaćući ih. U različitim periodima, verovalo se da biljka leči grčeve kod beba i prekomerno nadimanje, koprivnjaču i zubobolje kod odraslih.
U 1960-im godinama, mačja metvica ili ketnip je povremeno korišćena kao zamena za marihuanu, sa nekim korisnicima koji su tvrdili da izaziva halucinacije i euforiju kada se puši. Međutim, naučnici su na kraju utvrdili da to nije tačno.
Ipak, ima jedan pozitivan efekat. Još 1960-ih, naučnici su otkrili da aktivna hemikalija mačje metvice deluje kao repelent za komarce koji je zapravo snažniji od DEET-a, iako se brže troši. Zapravo, ako želite manje oštru alternativu DEET-u, repelenti za komarce na bazi mačje metvice su i dalje dostupni na tržištu.